Текстови цитирани у овом чланку су из књиге: Драгослав Срејовић – Искуства прошлости. Хвала небесима на пројекту Растко и на овако дивним текстовима које са радошћу ширим даље! ко жели да прочита оригиналан текст може посетити овај линк. испод је сажета прича.
Јелен у нашим народним обичајима
Антички народи су веровали да јелену сваке године отпадају рогови, да би идуће године поново израсли већи, снажнији и лепши. Тако су ти рогови у народном схватању постали симбол који у себи уједињује на најлепши начин смрт и поново рађање, васкрсење и бесмртност. Јелен је био света животиња велике ефеске богиње Артемиде. Дионис, Цернунос и Христ идентификовани су често с јеленом или носе на глави јеленске рогове.
У делу о Винчи наводи се да јелен као света животиња има значајно место у преисторијској религији југоисточне Европе, укључујући и Винчу. На археолошким налазиштима из Винче пронађене су фигуре и рељефи који сугеришу постојање култа везаног за јелена.
Један пример је амфора с рељефном представом лова на јелена, за коју се сматра да може симболизовати божанство са светом животињом јеленом (попут Артемиде) или да лов има симболички значај, при чему ловац представља смрт, а јелен покојника.
Такође, откривени су и фрагменти теракота из Винче које приказују људе маскиране у рогате животиње, што може указивати на ритуално маскирање у јелена. Поред тога, откривена је фигура јелена са зделом на глави из Вучедола, као и жртвена јама с очуваним скелетом јелена на истом локалитету, што све говори о значају ове животиње у религијским праксама тог времена.
Закључује се да јелен има не само аграрни, већ и хтонски карактер, симболизујући везу између живота, смрти и обновљеног рађања, што се касније наставило у различитим културама, укључујући келтску и грчку.
У хришћанској традицији јелен заузима значајно место као симбол духовности, побожности и уздизања душе ка Богу. Његово присуство у хришћанској иконографији темељи се на неколико кључних мотива.
Један од главних извора за симболику јелена у хришћанству налази се у Псалму 42: “Као што јелен чезне за извор-водама, тако душа моја чезне за тобом, Боже.” Ова слика приказује јелена као симбол душе која жуди за божанском чистотом и духовним препородом, што га чини моћним приказом духовне чежње и врлина.
Јелен се у хришћанству често појављује и као симбол крштења. Као што јелен проналази и пије из чистих извора воде, тако се верује да крштење симболише прочишћење душе и нови почетак.
Уз то, јелен се у средњовековним бестијаријима описује као непријатељ змије, чиме постаје симбол борбе против зла. Његова способност да пронађе изворе воде симболизује Христову моћ да води вернике према спасењу и вечној истини.
Све ове слике заједно чине јелена једним од кључних симбола у хришћанској иконографији, представљајући пут душе ка спасењу, борбу против греха и чежњу за божанским.