Ћирилица илli latnica

Оба! Или једно или друго, може и тако, али најбоље оба заједно! Кликни овде за детаљније објашњење шта добијеш у једном и у другом облику. 

Прво, ја желим свима људима са ових а и простора дијаспоре да изађем у сусрет да добију свој дигитални облик рукописа илити фонт. Не желим овај пројекат да ограничавам једним писмом, јер је било каква писменост у нацији која је процентуално једна од најнеписменијих у Европи велики подвиг. Aко је неки сељак човек са планине научио да пише и да се потписује на латиници ја немам ништа против да тај његов рукопис сачувам у изворном облику.

Друго, ми смо једна од ретких диграфних нација. У преводу, ретка нација која користи два писма. Е сад, ми смо једина нација у Европи сигурно, која је синхроно диграфна. Ово значи да једини у Европи користимо два писма у исто време. За свет не знам, можда се једном забавим да видим ко је још поред нас такав. За мене је то невероватна предност и не желим овај пројекат локализујем на погрешан начин само једним писмом. На овом сајту налетећете на реченице написане синхроно из оба писма и бићете ретки на планети који могу да читају такве реченице без икаквих сметњи.

Има много позива и званичних и незваничних за чување ћирилице на начине које ја не видим ни као лепе па ни модерне за популаризацију нашег прелепог писма. Прво, не чуваш ништа што је забрањено у матици илити у нашој земљи Србији, штавише, ћирилица је у учењу писма у основној школи убедљиво на првом месту. У досадашњем раду са дечијим рукописом сва деца (осим деце иностраних грађана или деце мешовитих националних родитеља) као прво писмо и у графолошким вежбама и учењу писма користе ћирилицу. Дакле, почетак је потпуно исправан, проблем је у нечем другом. Ретко ко жели да настави да користи ћирилицу у даљем животу после школовања. И онда је временом заборави. У данашње време, поред дигиталних уређаја, млад човек заборавља да држи оловку и заборавља сопствени рукопис због некоришћења. Још један разлог да рукопис, што пре, пребациш у дигитални формат. Деца и унуци  ће знати како си писао! 

Креативни део дигиталног писма нема границе. Можеш правити честитке, мајице, писма, књиге, визитке, шоље, било шта што замислиш и слати својим пријатељима, рођацима, фамилији, било коме и верујем да ће бити одушевљени оригиналним поклоном, а верујем и да ће онда неко пожелети да научи ћирилицу и ето начина да сачуваш писмо.

Oba! Ili jedno ili drugo, može i tako, ali najbolje oba zajedno! Klikni ovde za detaljnije objašnjenje šta dobiješ u jednom i u drugom obliku. 

Prvo, ja želim svima ljudima sa ovih a i prostora dijaspore da izađem u susret da dobiju svoj digitalni oblik rukopisa iliti font. Ne želim ovaj projekat da ograničavam jednim pismom, jer je bilo kakva pismenost u naciji koja je procentualno jedna od najnepismenijih u Evropi veliki podvig. Ako je neki seljak čovek sa planine naučio da piše i da se potpisuje na latinici ja nemam ništa protiv da taj njegov rukopis sačuvam u izvornom obliku.

Drugo, mi smo jedna od retkih digrafnih nacija. U prevodu, retka nacija koja koristi dva pisma. E sad, mi smo jedina nacija u Evropi sigurno, koja je sinhrono digrafna. Ovo znači da jedini u Evropi koristimo dva pisma u isto vreme. Za svet ne znam, možda se jednom zabavim da vidim ko je još pored nas takav. Za mene je to neverovatna prednost i ne želim ovaj projekat lokalizujem na pogrešan način samo jednim pismom. Na ovom sajtu naletećete na rečenice napisane sinhrono iz oba pisma i bićete retki na planeti koji mogu da čitaju takve rečenice bez ikakvih smetnji.

Ima mnogo poziva i zvaničnih i nezvaničnih za čuvanje ćirilice na načine koje ja ne vidim ni kao lepe pa ni moderne za popularizaciju našeg prelepog pisma. Prvo, ne čuvaš ništa što je zabranjeno u matici iliti u našoj zemlji Srbiji, štaviše, ćirilica je u učenju pisma u osnovnoj školi ubedljivo na prvom mestu. U dosadašnjem radu sa dečijim rukopisom sva deca (osim dece inostranih građana ili dece mešovitih nacionalnih roditelja) kao prvo pismo i u grafološkim vežbama i učenju pisma koriste ćirilicu. Dakle, početak je potpuno ispravan, problem je u nečem drugom. Retko ko želi da nastavi da koristi ćirilicu u daljem životu posle školovanja. I onda je vremenom zaboravi. U današnje vreme, pored digitalnih uređaja, mlad čovek zaboravlja da drži olovku i zaboravlja sopstveni rukopis zbog nekorišćenja. Još jedan razlog da rukopis, što pre, prebaciš u digitalni format. Deca i unuci  će znati kako si pisao! 

Kreativni deo digitalnog pisma nema granice. Možeš praviti čestitke, majice, pisma, knjige, vizitke, šolje, bilo šta što zamisliš i slati svojim prijateljima, rođacima, familiji, bilo kome i verujem da će biti oduševljeni originalnim poklonom, a verujem i da će onda neko poželeti da nauči ćirilicu i eto načina da sačuvaš pismo.